Прилагодљивост на температуру: Тип одабраног влакна мора бити заснован на радној температури. На пример, стандардна стаклена влакна су погодна за температуре до 260 степени, стаклена влакна са високим{2}}силицијум диоксидом могу да издрже 600 степени, а керамичка влакна могу достићи до 1200 степени.
Хемијска компатибилност: Ако медијум садржи киселе или алкалне гасове, треба изабрати влакна отпорна на корозију- (као што су ПТФЕ или ППС); ако медијум садржи уљну маглу, потребне су тканине од влакана третираних завршном обрадом-одбојношћу уља.
Механичка чврстоћа: За окружења са високим{0}}вибрацијама треба изабрати влакна која показују одличну отпорност на замор (као што су угљенична влакна или арамид). Штавише, торзиона девијација мора бити ограничена на мање од или једнако 1,5 степени, а угаона компензација на мање од или једнака 10 степени да би се спречило кидање тканине.
Инсталација и одржавање: Дилатације од влакнасте тканине морају бити осигуране прирубницама или завареним цевним спојевима, са одступањем коаксијалности унутар ±3 мм. Интегритет термоизолационог слоја (нпр. вуне од керамичких влакана) треба периодично проверавати; препоручени интервал одржавања од једном у две године помаже да се продужи радни век (обично већи или једнак 10.000 сати).
